Baba Anujka

Prvi serijski ubica u Srbiji bila je žena! Ubijala je lukavo, i za novac! 

Baba Anujka je skoro celu polovinu veka bacala senku na jedan deo Banata, južni deo, i uterivala deci strah u kosti svojim imenom, i time postala prvi serijski ubica na ovim prostorima.

Baba Anujka je poreklom Rumunka, a živela je u Vladimirovcu, selu između Vršca i Beograda, kao kći bogatog paora. Vladimirovac je početkom 20. veka nosio naziv Petrovo selo. Anujka je, po želji svog oca, bila vrlo obrazovana žena za to vreme. 

 

No priču o njoj ne možemo početi bez jedne biljke - koju u narodu zovu đavolja trava. Kod Indijanaca je npr. ovo bila sveta biljka - pomoću nje su izazivali halucinacije i koristili je u medicinske svrhe. Dive joj se Arapi, Kinezi...To je vrlo otrovna, demonska biljka, ona kojom su mazali vrhove strela u bojovima...Tatula!

 

Korišćena je čak i za izazivanje abortusa, ali ipak, najčešće je prosto izazivala smrt!

 

Tatulu, kako je jedan od naziv ove biljke, ova baka koristila je samo za jednu svrhu - trovanje.

Ona je jedna od najpoznatijih trovačica sveta - o njoj je napisana i knjiga. Anujka di Pištonja (1837 - datum smrti nije poznat) bila je najveća banatska vračara-trovačica.

 

Na suđenju je priznala da je kao mala bila bolesna, da su čak dolazili da je gledaju kako leži na krevetu u čudnim stanjima, i govorili joj da će biti vračara kad poraste. Tako je i bilo.

Svi su je znali kao poznatu vračaru, čiji su saradnici išli po banatskim selima, tražili gde vlada nesloga i bolest, i preporučivali babu, čija "đavolja voda" rešava sve probleme.

 

Zbog te vode, po priznanju mnogih, ljudi su crkavali u najvećim mukama. Sve je to negirala na suđenju, krsteći se.

 

U knjizi posvećenoj jedinoj ženi serijskom ubici sa jugoslovenskih prostora, Šimona A. Đarmatija piše:

 

- Tražila je od svojih klijenata da joj donesu jednu crnu i jednu belu kokošku, torbu pepela, trica, bosiljka i tamjana. U misterioznoj tišini svoje mračne sobice i u dimu tamjana, ona je razbacivala oko sebe pepeo i trice, šaputala neke tajanstvene reči. Na kraju je spremila jednu bocu napunjenu čistom vodom. Najzad bi uzimala jedno malo zvonce i tri puta bi zazvonila. To je bilo "sporazumevanje sa đavolom".

 

Ona je navodno rešavala brojne bračne, imovinske probleme, uz silu nečastivog, a imala je mnogo saradnika, i to najčešće među rođacima žrtava.

Tačno je proricala dan kada će onaj kome je voda namenjena umreti i njen račun je nikada nije izneverio, tvrde ljudi iz ovog mesta.

 

Svoju đavolju vodicu naplaćivala je od 2 do 5 hiljada dinara, a misteriozne smrti ostajale su misterija jer su rođaci, koji su sami naručivali smrti svojih bližnji, uglavnom odbijali istrage i obdukcije.

 

Bila je vešt trovač: znala je da se otrov dozira prema telesnoj težini, i uvek bi, kada bi neko došao po rešenje svog problema, pitala: koliko je težak taj problem (misleći na osobu).

 

Tačno je i znala kada će otrovani umreti, najčešće na 8. dan od kusanja otrova.

1928. godine uhapšena je Anujka, a sve je pokrenuto smrću jednog imućnog udovca. Sve je polako počelo da izlazi na videlo. Suđenje joj je izazivalo brojno interesovanje, a prisustvovale su i brojne mušterije poznate "banatske trovačice".

 

Izbegavala je da odgovara na nezgodna pitanja, pokazivala je visprenost, vadila se na teško detinjstvo. 

 

Osuđena je za saučesništvo u ubistvima, na 13 godina.

 

Doživela je slobodu - pustili su je nemački vojnici, pa se vratila u svoje rodno selo i umrla u svojoj 104. godini.

 

No i nakon njenog nestanka, svaka sumnjiva smrt vezala se za nju, i njenu mešavinu tatule, žive i arsenika, kojom je usmrtila desetine.

(Espreso.rs)

Andrej Čikatilo

Monstrum koji je terorisao Rusiju 12 godina

Andrej Čikatilo je tiho i iz prikrajka terorisao ruski gradić Rostov i okolinu celih 12 godina. Delujući po svom nekontrolisanom nagonu da ubija iz seksualnog zadovoljstva, on je masakrirao, silovao i pojeo najmanje 53 žena i mladih devojaka i dečaka. Za sve to vreme njegova žena i deca u njegovom ponašanju nisu primetili ništa neobično!

Andrej Čikatilo je bio majstor da svoj morbidni hobi drži odvojeno od života uglednog porodičnog čoveka i dobrog građanina komunističkog Sovjetskog Saveza '70-ih godina 20. veka. Bio je oženjen i imao je decu, a njegova porodica nikada nije ni pomislila da bi on mogao biti monstrum koji teroriše čitav region. Niko nikada nije ni posumnjao da je Andrej Čikatilo bio "Građanin X" - Monstrum iz Rostova.

Dobri sovjetski građanin

Andrej Čikatilo je rođen u malom ruralnom selu u Ukrajini koja je sredinom '30-ih bila deo Sovjetskog Saveza. U vreme njegovog rođenja, Staljin je sproveo kolektivizaciju poljoprivrednih dobara što je u Ukrajini izazvalo masovnu glad. Priče o gladnim, očajnim ljudima koji su pribegavali kanibalizmu da bi preživeli bile su uobičajne i majke su ih pričale deci kao morbidne bajke za laku noć. Sve ovo ostavilo je dubokog traga na Andreja, piše portal Allday.com

Tokom Drugog svetskog rata, Andrejev otac je mobilisan i bio je odsutan godinama. Za to vreme, majku su mu silovali nacisti, a prema pričama, Andrej koji je bio tek dečak i nije mogao da učini ništa, bio je primoran da gleda.

Andrej nikada nije bio popularan među vršnjacima. Kada je ušao u pubertet otkrio je da je impotentan i ovo saznanje ga je učinilo još nesigurnijim i nervoznim u prisustvu žena. Da nadoknadi ovo, Andrej je počeo strastveno da uči, postao je odličan đak i uskoro posvećeni član Komunističke partije. 

Negde u to vreme je Andrej upoznao Feodosiju - devojku koja se zaljubila u njega. Par se venčao. Pričalo se da su pribegli bapskim lekovima i nekoj vrsti primitivne veštačke oplodnje kako bi dobili decu. Kako bilo, par je uskoro blagoslovljen sinom i ćerkom.

Andrej je spolja izgledao kao dobar otac, uljudan komšija i posvećen član Komunističke partije.

Nastanak "Monstruma iz Rostova"

Nevolje su počele kada se Andrej Čikatilo zaposlio kao učitelj u jednoj školi. Bio je loš predavač i đaci su ga ismevali. Seksualno frustriran i nesiguran, Andrej je počeo da maltretira učenike - i devojčice i dečake. Kada je vest o tome stigla do direktora škole, umesto da ga prijavi, on ga je samo otpustio. Andreju nije trebalo mnogo pre nego što je pronašao drugi posao, takođe kao učitelj, samo u susednom gradu.

Nedugo pošto je Andrej Čikatilo počeo da predaje u novoj školi, devetogodišnja Lena Zakatnova je nestala. Policija je nekoliko dana kasnije pronašla njeno masakrirano telo u reci. Kako nije imao dosije, u Andreja niko nije sumnjao.

Godine 1981. Andrej je napustio posao učitelja i zaposlio se kao dobavljač. To zanimanje mu je omogućilo da intenzivno putuje širom Sovjetskog Saveza i dalo savršen alibi za ubistva. Tako je počela njegova 12-godišnja vladavina terora.

Andrejev šablon ubijanja se nikada nije promenio - svoje žrtve, mlade žene ili decu je pronalazio na železničkim ili autobuskim stanicama i namamljivao ih u šumu. Zatim bi ih vezao, kasapio do smrti i silovao. Na telima žrtava je uvek ostavljao prepoznatljive tragove, i skoro sve bi kastrirao. Verovatno se vraćajući na priče iz detinjstva, Andrej je žrtvama odsecao jezike i jeo ih.

Policija je bila šokirana! Prozvali su ga "ubica iz šume" jer su sve žrtve pronalažene u lokalnim šumama. Za vreme 12 godina, policija je ispitala preko pola miliona ljudi, često koristeći i surove metode mučenja, ali nije otkrila ništa. 

Policija ga je imala u pritvoru, ali je onda pušten!

U septembru 1984. jedan saobraćajac je primetio sredovečnog čoveka kako pokušava da zapodene razgovor sa mladićem na autobuskoj stanici. Policajac je nastavio nadzor neznanca nedeljama pre nego što mu je prišao. Prilikom pretresa, u torbi su pronađeni nož, kanap, vazelin i peškir. Andrej Čikatilo je konačno uhapšen.

Ali ovo nije bio kraj priče! Andrejeva krvna grupa A, nije odgovarala AB grupi sperme pronađene u telima žrtvi. Naučnici tada još nisu znali da u retkim slučajevima krvna grupa osobe može da se razlikuje od one njegove sperme i Andrej je pušten na slobodu. 

Nakon toga, mogao je da se vrati svom krvavom hobiju... Tek 1990. šest godina nakon prvog hapšenja Andrej je ponovo pritvoren i tada je priznao svoje zločine. Ubio je 53 osobe u periodu od 12 godina. "Kasapin iz Rostova“ kako su ga mediji prozvali, konačno je uhvaćen. 

Andrej Čikatilo je sa ponosom objasnio nadležnima kako je pronalazio i ubijao svoje žrtve. Takođe ih je i odveo do ostataka nekoliko tela koje policija nije uspela da otkrije. 

"Filmsko" suđenje i smrt

Hiljade članova porodica njegovih žrtava pohrlilo je u sudnicu kada je u aprilu 1992. godine monstrum izveden pred sud. Andrej je morao da bude stavljen u gvozdeni kavez kako bi nadležni sprečili gnevnu masu da ga rastrgne. 

Nakon šest meseci suđenja, Andrej Čikatilo je proglašen razumnim i krivim za sva ubistva. Pogubljen je metkom u potiljak 14. februara 1994. godine.

Do danas je reč o najmasovnijem serijskom ubici u Sovjetskom Savezu. O njegovom životu su snimljena dva igrana filma - "Citizen X" i "Evilenko".

Džon Vejn Gejsi

MONSTRUM Serijski ubica koga bi se i Džek Trbosek bojao

Džon Vejn Gejsi je imao uspešnu karijeru, lep dom i reputaciju čoveka koji voli da volontira i pomaže drugima. Ispod te dobro osmišljene fasade, krio se sadistički serijski ubica koji je zlostavljao i ubio preko 30 dečaka, a njihova tela bacao u podrum ispod kuće.

ejsi je, kao i većina serijskih ubica, imao vrlo teško detinjstvo. Odrastao je u Čikagu sa ocem koji ga je zlostavljao. Njegovi prijatelji svedočili su kako je često umeo da ga tuče bez ikakvog razloga. Pored fizičkih povreda, otac ga je zlostavljao i verbalno i emocionalno.

Kako bi pobegao od oca, Gejsi je 1962. godine kao tinejdžer iz hira otišao u Las

Vegas gde je kratko radio u mrtvačnici. To je bio period kada se kasniji serijski ubica po prvi put susreo sa smrću.

Jedne večeri, dok je bio sam u mrtvačnici, Gejsi se popeo u kovčeg nedavno umrlog tinejdžera. Prigrlio je i milovao leš dok nije osetio duboko stanje šoka.

Tada je pozvao majku i upitao je sme li da se vrati u porodičnu kuću. Ubrzo pošto se vratio u Čikago, Gejsi se oženio sa svojom prvom devojkom i preselio u Ajovu.

Tokom boravka u Ajovi, Gejsi je počinio niz seksualnih napada na tinejdžere što ga je dovelo i do hapšenja.

Optužen je i osuđen za sodomiju nakon mukotrpnog i haotičnog suđenja. Dobio je 10 godina kazne u zatvoru u Ajovi. Ipak, pušten je nakon samo dve godine zbog uzornog vladanja. Njegova prva žena razvela se od njega još za vreme suđenja.

“Nikada se više neću vratiti u zatvor”

Nakon puštanja iz zatvora, Gejsi se ponovo našao u Čikagu. Tada se zakleo jednom bliskom prijatelju da se “nikada više neće vratiti u zatvor”, ali ubrzo nakon toga ponovo je počeo da uznemirava i napada dečake.

Tada je već otvorio sopstvenu građevinsku kompaniju koja je veoma brzo rasla.

Tako je preko svoje firme postao umešan u mnoge društvene projekte da je čak 

1978. godine dobio priliku da lično upozna prvu damu Razalin Karter, suprugu predsednika Džima Kartera.

Uprkos besprekorne slike koju je o sebi stvorio, Gejsi je vešto sakrivao svoju mračnu stranu.

Prvi put je ubio u svojoj kući 1972. godine kada je sa jednog autobuskog stajališta pokupio tinejdžera Džeka Mekoja. Mekoj je putovao od Mičigena do Omaha, a u Čikago je zastao da bi razgledao grad.

Gejsi je tinejdžeru ponudio da kod njega da provede noć, a da će ga on ujutro odvesti na autobusku stanicu. Kasnije je ispričao policiji kako se ujutro probudio i zatekao Mekoja kako stoji u njegovoj spavaćoj sobi sa kuhinjskim nožem u ruci.

Plašeći se da će tinejdžer da ga napadne, Gejsi je skočio na njega rvajući se dok mu nije izbio nož i ubo ga njime više puta. Ipak, kasnije je utvrđeno da je tinejdžer samo napravio Gejsiju dorućak zaboravljajući da ostavi nož u kuhinji.

Ubistvo je bilo trenutak otkrovenja za Gejsija.

- Tada sam shvatio da je smrt bila vrhunsko zadovoljstvo - ispričao je kasnije inspektorima. Kako je dodao, telo nesrećnog tinejdžera zakopao je u jednom praznom prostoru ispod kuće.

"Bilo je toliko tela, da je počeo da ih baca u reku"

Tokom narednih nekoliko godina, ubica je nastavio da maltretira, siluje i ubija mladiće. Mnoge njegove žrtve čak su i radile u njegovoj firmi jer je ona zapošljavala i srednjoškolce. Većina njih bila je zadavljena i bačena u prazan prostor ispod kuće.

Gejsi je otišao toliko daleko da je počeo da poziva svoje zaposlene da žive kod njega kada se razveo od druge žene. Oni koji su pristali na to postajali su žrtve silovanja i napada.

Poremećeni ubica ubio je toliko tinejdžera da je njegov tajni prostor ispod kuće postao mali da primi nova tela. To se dogodilo 1978. godine kada je tela počeo da baca sa mosta u reku. Kasnije je priznao da je pet tela bacio u reku, iako je pronađeno samo četiri.

Alter ego “Klovn Pogo”

Najstrašniji i najmonstruozniji Gejsijev deo bio je u stvari njegov alter ego “Klovn Pogo”. Krajem 1975. godine Gejsi se priključio lokalnom klubu “Jolly Jokers”, dobrotvornoj organizaciji čiji su se članovi oblačili kao klvonovi na manifestacijama.

Uglavnom su posećivali bolesnu decu u bolnicama i ponekad se pojavljivali na dečjim rođendanima. Iako Gejsi nikad nije ubijao kao Pogo, taj karakter bio je deo njegove ličnosti i često ga je slikao u svojoj zatvorskoj ćeliji pre nego što je pogubljen.

Policija je u praznom prostoru ispod kuće na kraju pronašla 27 tela. Pojedina su se toliko raspala da su patolozi morali da ih identifikuju pomoću zubnih kartona.

Policija je počela da istražuje Gejsija 1978. godine nakon što je primila višetruke žalbe za silovanje i zlostavljanje i povezala ga sa nekoliko slučajeva nestalih lica.

Gejsija je tada počeo da prati i policajac na tajnom zadatku. Taj period ujedno je bio i veoma buran u njegovom poslu. Udruženi stres poigrao se sa njegovim mentalnim stanjem te je Gejsi podigao tužbu protiv policijskog odeljenja i tražio zaustavljanje celodnevnog nadzora.

Iznenadno priznanje jezivog zločina

Iste godine, 20. decembra Gejsi je stigao u kancelariju svojih advokata kako bi prisustvovao “rutinskom sastanku”. Umesto toga, neuredni Gjesi došao je vidno rastrojen i priznao sve svojim advokatima. Priznao je kako je ubio skoro 30 mladića u proteklih nekoliko godina. Policija je posle toga hitno izdala nalog za pretres i pretražila njegovu kuću. Nažalost, ubrzo su pronašli ostatke mnogih mladih muškaraca koje je Gejsi brutalno ubijao godinama. Gejsi je uhapšen i dao je puno priznanje za sva ubistva.

Gejsi je optužen za 33 ubistva i proglašen krivim po svim tačkama optužnice.

Ubrzo je osuđen na smrt. Datum izvršenja egzekucije prvobitno je zakazan za 2. jun 1980. godine, ali je Gejsi podneo nekoliko žalbi tražeći odlaganje izvršenja smrtne kazne.

Dok je boravio u zatvoru, Gejsi je počeo intezivno da crta. Do danas, Gejsijeva silovanja i ubistva prosto su paralisala medije. Njegove slike počele su da se prodaju po cenama od 200 do 20.000 dolara po komadu.

Kada je Gejsi konačno iscrpeo žalbene postupke, pogubljen je 9. maja 1994. godine smrtonosnom inekcijom. Navodno, njegove poslednje reči upućene dželatu bile su “Poljubiš me u d*pe”.

Najstrašnija stvar kada se danas posmatra Gejsijev život jeste ta kako je uspevao da tolike godine sebe predstavlja u normalnom svetlu. Gejsi možda na kraju jeste dobio šta je zaslužio, ali to neće nikad odagnati teroro koji je činio godinama.