pljačkašima banaka, istina o njima je bila sasvim drugačija. Bile su to izuzetno
zle ubice i lopovi.
Lepuškasti Klajd Berou je rođen 24. marta 1909. godine u porodici siromašnih
farmera iz Teksasa. Još kao dete pokazivao je sadističke sklonosti uživajući u mučenju
životinja na farmi.
Boni Parker je rođena 1911. godine u pobožnoj baptističkoj porodici. Otac joj je
umro kada je imala četiri godine i porodica se preselila u Siment Siti u Teksasu. Bila
je mala, zgodna devojka plavih očiju i svetle kose. Kada joj je bilo 16 godina udala
se za Roja Torntona, huligana iz Dalasa, ali je brak brzo razveden jer je on osuđen
na kaznu zatvora od 99 godina zbog ubistva. Njena majka je bila oduševljena kad je
upoznala Klajda Beroua, misleći da će on pomoći Boni da preboli razvod. Boni je
tada imala 19 a Klajd 21 godinu.
Njihova veza nije dobro počela. Prve noći kad je Klajd posetio Boni uhapšen je
zbog sedam provala i krađa automobila. Osuđen je na dve godine, ali je pobegao
pošto je Boni uspela da mu doturi pištolj u ćeliju. Ponovo je uhvaćen posle krađe na
železničkoj stanici, samo nekoliko dana posle bekstva. Tada je osuđen na 14 godina
zatvora. Život u zatvoru u Teksasu bio je surov i izuzetno težak. Razočaran što ne može
napolje, Klajd je naredio jednom zatvoreniku da mu sekirom iseče dva prsta. Pušten
je i na štakama je otišao pravo kod Boni.
Da udovolji Boninoj majci zapošljava se u Masačusetsu i pokušava pošten život.
Ipak, nije mogao da podnese udaljenost od kuće i uskoro se obreo u Dalasu. Boni je
na tri dana pre toga pobegla od kuće i upustila se u život pljačkaša i ubica. Pridružuju
im se Klajdov prijatelj Rej Hemilton i dvojica drugih ljudi.
Prvo ubistvo su počinili u aprilu 1932. godine, kada su za beznačajnu sumu od 40
dolara ubili Džona V. Bačera, juvelira iz Hilzboroa, Teksas. Boni je provela izvesno
vreme u zatvoru zbog sumnje da poseduje ukradena kola, ali je u nedostatku dokaza
puštena bez kazne posle tri meseca. Za to vreme su Klajd i njegovi ortaci surovo
ubili šerifa i njegovog pomoćnika iza dvorane za igru.
Njihov najveći plen bio je 3.500 dolara, koje su ukrali na benzinskoj pumpi u
Grand Preriju. Boni i Klajd su odlučili da to proslave i pošli su na izlet motorom po
Misuriju, Kanzasu i Mičigenu, odsedajući u vrhunskim hotelima i hraneći se u najskupljim
restoranima.
No, na njihovo čuđenje, novac nije dugo trajao. Vratili su se opet sitnim zločinima,
ubijajući za tričave sume novca. Boni je hladno pucala tri puta u stomak kasapinu
u Teksasu, pre nego što ga je opljačkala, a Vilijem Džouns, šesnaestogodišnji
član bande, je ubio sina vlasnika automobila koji ih je uhvatio u krađi. Pucanje i
ubijanje su im postali automatski refleks.
U martu 1933. godine, bandi se pridružuju u Misuriju Klajdov brat Bak i njegova
žena Blanš. Jedva su uspeli da izbegnu hvatanje u stanu u kome su odseli i tom prilikom
su bežeći ubili dva policajca.
Od tada za begunce više nigde nije bilo sigurno i oni se sele iz grada u grad, a
usput pljačkaju i ubijaju. Bili su svesni da neće dugo ostati na slobodi, a Boni je u
stvari u svojoj poemi „Priča o Boni i Klajdu" predvidela njihovu smrt. Najviše ih je
plašilo što više neće videti svoje roditelje za koje su oboje bili duboko vezani.
Blizu Velingtona, Teksas, njihov automobil je pao u provaliju. Klajd i Džouns su
izašli čitavi, ali je Boni zadobila ozbiljne opekotine kada je auto zahvaćen vatrom.
Spasio ju je jedan lokalni farmer. Banda se nekoliko dana skrivala kod farmera i
njegove porodice, koji su uskoro postali sumnjivi i pozvani u policiju. Još jednom
su se begunci izvukli uz pucnjavu i ponovo im se pridružuju Bak i Blanš. Boni je bila
već ozbiljno bolesna.
U julu banda odlučuje da se odmori u turističkom kampu u Misuriju. Tu ih je opkolila
policija. Bak je pogođen u slepoočnicu, a Blanš je staklom povredila oči. Neizrecivo
gladni, sa dve obolele žene i Bakom na samrti, zaustavili su se da kupe hranu.
Za neki minut im je policija bila za petama i Bak je pogođen u bedro, rame i leđa.
Policija ga je posle pucnjave pronašla u travi, dok je njegova žena jecala nad
njim. Bak je umro u bolnici posle šest dana, a Blanš je osuđena na kaznu zatvora od
10 godina.
Boni i Klajd su sledeća tri meseca proveli beznadežno bežeći pred policijom, ali ih
sreća nije poslužila. Njihov automobil, marke Ford V-8 sedan, je 23. maja 1934. godine
opkolilo šest policajaca. Kola su izbušena sa 87 metaka i oni su odmah umrli,
krvavih i smrskanih tela. Klajdu je tada bilo samo 25 a Boni 23 godine.
Neverovatno, ali slavna legenda o okrutnim ljubavnicima je tek tada počela.
Ogromna masa okupila se na njihovom pogrebu u Dalasu, uzimajući cveće sa kovčega
za uspomenu. Vreme nije moglo da izbriše sećanje na njih i uprkos njihovim
grubim, svirepim podvizima, mnogi ih pamte kao heroje.
Нема коментара:
Постави коментар