Baba Anujka

Prvi serijski ubica u Srbiji bila je žena! Ubijala je lukavo, i za novac! 

Baba Anujka je skoro celu polovinu veka bacala senku na jedan deo Banata, južni deo, i uterivala deci strah u kosti svojim imenom, i time postala prvi serijski ubica na ovim prostorima.

Baba Anujka je poreklom Rumunka, a živela je u Vladimirovcu, selu između Vršca i Beograda, kao kći bogatog paora. Vladimirovac je početkom 20. veka nosio naziv Petrovo selo. Anujka je, po želji svog oca, bila vrlo obrazovana žena za to vreme. 

 

No priču o njoj ne možemo početi bez jedne biljke - koju u narodu zovu đavolja trava. Kod Indijanaca je npr. ovo bila sveta biljka - pomoću nje su izazivali halucinacije i koristili je u medicinske svrhe. Dive joj se Arapi, Kinezi...To je vrlo otrovna, demonska biljka, ona kojom su mazali vrhove strela u bojovima...Tatula!

 

Korišćena je čak i za izazivanje abortusa, ali ipak, najčešće je prosto izazivala smrt!

 

Tatulu, kako je jedan od naziv ove biljke, ova baka koristila je samo za jednu svrhu - trovanje.

Ona je jedna od najpoznatijih trovačica sveta - o njoj je napisana i knjiga. Anujka di Pištonja (1837 - datum smrti nije poznat) bila je najveća banatska vračara-trovačica.

 

Na suđenju je priznala da je kao mala bila bolesna, da su čak dolazili da je gledaju kako leži na krevetu u čudnim stanjima, i govorili joj da će biti vračara kad poraste. Tako je i bilo.

Svi su je znali kao poznatu vračaru, čiji su saradnici išli po banatskim selima, tražili gde vlada nesloga i bolest, i preporučivali babu, čija "đavolja voda" rešava sve probleme.

 

Zbog te vode, po priznanju mnogih, ljudi su crkavali u najvećim mukama. Sve je to negirala na suđenju, krsteći se.

 

U knjizi posvećenoj jedinoj ženi serijskom ubici sa jugoslovenskih prostora, Šimona A. Đarmatija piše:

 

- Tražila je od svojih klijenata da joj donesu jednu crnu i jednu belu kokošku, torbu pepela, trica, bosiljka i tamjana. U misterioznoj tišini svoje mračne sobice i u dimu tamjana, ona je razbacivala oko sebe pepeo i trice, šaputala neke tajanstvene reči. Na kraju je spremila jednu bocu napunjenu čistom vodom. Najzad bi uzimala jedno malo zvonce i tri puta bi zazvonila. To je bilo "sporazumevanje sa đavolom".

 

Ona je navodno rešavala brojne bračne, imovinske probleme, uz silu nečastivog, a imala je mnogo saradnika, i to najčešće među rođacima žrtava.

Tačno je proricala dan kada će onaj kome je voda namenjena umreti i njen račun je nikada nije izneverio, tvrde ljudi iz ovog mesta.

 

Svoju đavolju vodicu naplaćivala je od 2 do 5 hiljada dinara, a misteriozne smrti ostajale su misterija jer su rođaci, koji su sami naručivali smrti svojih bližnji, uglavnom odbijali istrage i obdukcije.

 

Bila je vešt trovač: znala je da se otrov dozira prema telesnoj težini, i uvek bi, kada bi neko došao po rešenje svog problema, pitala: koliko je težak taj problem (misleći na osobu).

 

Tačno je i znala kada će otrovani umreti, najčešće na 8. dan od kusanja otrova.

1928. godine uhapšena je Anujka, a sve je pokrenuto smrću jednog imućnog udovca. Sve je polako počelo da izlazi na videlo. Suđenje joj je izazivalo brojno interesovanje, a prisustvovale su i brojne mušterije poznate "banatske trovačice".

 

Izbegavala je da odgovara na nezgodna pitanja, pokazivala je visprenost, vadila se na teško detinjstvo. 

 

Osuđena je za saučesništvo u ubistvima, na 13 godina.

 

Doživela je slobodu - pustili su je nemački vojnici, pa se vratila u svoje rodno selo i umrla u svojoj 104. godini.

 

No i nakon njenog nestanka, svaka sumnjiva smrt vezala se za nju, i njenu mešavinu tatule, žive i arsenika, kojom je usmrtila desetine.

(Espreso.rs)