MONSTRUM Serijski ubica koga bi se i Džek Trbosek bojao
Džon Vejn Gejsi je imao uspešnu karijeru, lep dom i reputaciju čoveka koji voli da volontira i pomaže drugima. Ispod te dobro osmišljene fasade, krio se sadistički serijski ubica koji je zlostavljao i ubio preko 30 dečaka, a njihova tela bacao u podrum ispod kuće.
ejsi je, kao i većina serijskih ubica, imao vrlo teško detinjstvo. Odrastao je u Čikagu sa ocem koji ga je zlostavljao. Njegovi prijatelji svedočili su kako je često umeo da ga tuče bez ikakvog razloga. Pored fizičkih povreda, otac ga je zlostavljao i verbalno i emocionalno.
Kako bi pobegao od oca, Gejsi je 1962. godine kao tinejdžer iz hira otišao u Las
Vegas gde je kratko radio u mrtvačnici. To je bio period kada se kasniji serijski ubica po prvi put susreo sa smrću.
Jedne večeri, dok je bio sam u mrtvačnici, Gejsi se popeo u kovčeg nedavno umrlog tinejdžera. Prigrlio je i milovao leš dok nije osetio duboko stanje šoka.
Tada je pozvao majku i upitao je sme li da se vrati u porodičnu kuću. Ubrzo pošto se vratio u Čikago, Gejsi se oženio sa svojom prvom devojkom i preselio u Ajovu.
Tokom boravka u Ajovi, Gejsi je počinio niz seksualnih napada na tinejdžere što ga je dovelo i do hapšenja.
Optužen je i osuđen za sodomiju nakon mukotrpnog i haotičnog suđenja. Dobio je 10 godina kazne u zatvoru u Ajovi. Ipak, pušten je nakon samo dve godine zbog uzornog vladanja. Njegova prva žena razvela se od njega još za vreme suđenja.
“Nikada se više neću vratiti u zatvor”
Nakon puštanja iz zatvora, Gejsi se ponovo našao u Čikagu. Tada se zakleo jednom bliskom prijatelju da se “nikada više neće vratiti u zatvor”, ali ubrzo nakon toga ponovo je počeo da uznemirava i napada dečake.
Tada je već otvorio sopstvenu građevinsku kompaniju koja je veoma brzo rasla.
Tako je preko svoje firme postao umešan u mnoge društvene projekte da je čak
1978. godine dobio priliku da lično upozna prvu damu Razalin Karter, suprugu predsednika Džima Kartera.
Uprkos besprekorne slike koju je o sebi stvorio, Gejsi je vešto sakrivao svoju mračnu stranu.
Prvi put je ubio u svojoj kući 1972. godine kada je sa jednog autobuskog stajališta pokupio tinejdžera Džeka Mekoja. Mekoj je putovao od Mičigena do Omaha, a u Čikago je zastao da bi razgledao grad.
Gejsi je tinejdžeru ponudio da kod njega da provede noć, a da će ga on ujutro odvesti na autobusku stanicu. Kasnije je ispričao policiji kako se ujutro probudio i zatekao Mekoja kako stoji u njegovoj spavaćoj sobi sa kuhinjskim nožem u ruci.
Plašeći se da će tinejdžer da ga napadne, Gejsi je skočio na njega rvajući se dok mu nije izbio nož i ubo ga njime više puta. Ipak, kasnije je utvrđeno da je tinejdžer samo napravio Gejsiju dorućak zaboravljajući da ostavi nož u kuhinji.
Ubistvo je bilo trenutak otkrovenja za Gejsija.
- Tada sam shvatio da je smrt bila vrhunsko zadovoljstvo - ispričao je kasnije inspektorima. Kako je dodao, telo nesrećnog tinejdžera zakopao je u jednom praznom prostoru ispod kuće.
"Bilo je toliko tela, da je počeo da ih baca u reku"
Tokom narednih nekoliko godina, ubica je nastavio da maltretira, siluje i ubija mladiće. Mnoge njegove žrtve čak su i radile u njegovoj firmi jer je ona zapošljavala i srednjoškolce. Većina njih bila je zadavljena i bačena u prazan prostor ispod kuće.
Gejsi je otišao toliko daleko da je počeo da poziva svoje zaposlene da žive kod njega kada se razveo od druge žene. Oni koji su pristali na to postajali su žrtve silovanja i napada.
Poremećeni ubica ubio je toliko tinejdžera da je njegov tajni prostor ispod kuće postao mali da primi nova tela. To se dogodilo 1978. godine kada je tela počeo da baca sa mosta u reku. Kasnije je priznao da je pet tela bacio u reku, iako je pronađeno samo četiri.
Alter ego “Klovn Pogo”
Najstrašniji i najmonstruozniji Gejsijev deo bio je u stvari njegov alter ego “Klovn Pogo”. Krajem 1975. godine Gejsi se priključio lokalnom klubu “Jolly Jokers”, dobrotvornoj organizaciji čiji su se članovi oblačili kao klvonovi na manifestacijama.
Uglavnom su posećivali bolesnu decu u bolnicama i ponekad se pojavljivali na dečjim rođendanima. Iako Gejsi nikad nije ubijao kao Pogo, taj karakter bio je deo njegove ličnosti i često ga je slikao u svojoj zatvorskoj ćeliji pre nego što je pogubljen.
Policija je u praznom prostoru ispod kuće na kraju pronašla 27 tela. Pojedina su se toliko raspala da su patolozi morali da ih identifikuju pomoću zubnih kartona.
Policija je počela da istražuje Gejsija 1978. godine nakon što je primila višetruke žalbe za silovanje i zlostavljanje i povezala ga sa nekoliko slučajeva nestalih lica.
Gejsija je tada počeo da prati i policajac na tajnom zadatku. Taj period ujedno je bio i veoma buran u njegovom poslu. Udruženi stres poigrao se sa njegovim mentalnim stanjem te je Gejsi podigao tužbu protiv policijskog odeljenja i tražio zaustavljanje celodnevnog nadzora.
Iznenadno priznanje jezivog zločina
Iste godine, 20. decembra Gejsi je stigao u kancelariju svojih advokata kako bi prisustvovao “rutinskom sastanku”. Umesto toga, neuredni Gjesi došao je vidno rastrojen i priznao sve svojim advokatima. Priznao je kako je ubio skoro 30 mladića u proteklih nekoliko godina. Policija je posle toga hitno izdala nalog za pretres i pretražila njegovu kuću. Nažalost, ubrzo su pronašli ostatke mnogih mladih muškaraca koje je Gejsi brutalno ubijao godinama. Gejsi je uhapšen i dao je puno priznanje za sva ubistva.
Gejsi je optužen za 33 ubistva i proglašen krivim po svim tačkama optužnice.
Ubrzo je osuđen na smrt. Datum izvršenja egzekucije prvobitno je zakazan za 2. jun 1980. godine, ali je Gejsi podneo nekoliko žalbi tražeći odlaganje izvršenja smrtne kazne.
Dok je boravio u zatvoru, Gejsi je počeo intezivno da crta. Do danas, Gejsijeva silovanja i ubistva prosto su paralisala medije. Njegove slike počele su da se prodaju po cenama od 200 do 20.000 dolara po komadu.
Kada je Gejsi konačno iscrpeo žalbene postupke, pogubljen je 9. maja 1994. godine smrtonosnom inekcijom. Navodno, njegove poslednje reči upućene dželatu bile su “Poljubiš me u d*pe”.
Najstrašnija stvar kada se danas posmatra Gejsijev život jeste ta kako je uspevao da tolike godine sebe predstavlja u normalnom svetlu. Gejsi možda na kraju jeste dobio šta je zaslužio, ali to neće nikad odagnati teroro koji je činio godinama.
